BLUES VREMEPLOV: Beogradska blues scena

Pokušavam da se prisetim vremena ranih osamdesetih,kada je nastajala beogradska bluz scena i kada se pojaviše  prvi srpski bluz bendovi: Blues Vremeplov, Blues Quintet,Strip Blues Band,Sirova Koža, Bar Blues Band…i još metar grupa koje su u svom nazivu imale odrednicu BLUES.

Tih godina,Beograd je dobio i svoj prvi bluz klub, legendarni „Club 505“ na Mašincu,gde se svakog ponedeljka čekalo u pozamašnom redu za upad,i to već od sedam. Ako biste došli  nesto kasnije,osmehivali bi vam se tapkaroši,obično sa čačkalicom u zubima a i sa nekom cenom karte za koju biste bili kraći bar za par piva te večeri.      

Ali taj ponedeljak se nije propuštao.  I ako ste već morali da otputujete negde van grada, u neku obaveznu posetu rodjacima,ortaci su vas obavezno izveštavali šta se sve slušalo te večeri, i šta ste sve propustili.

Komentari su bili u stilu: auuu!!!!  ej,čoveče!!!  Pejak pustio nekog Hukera iz pedesetih,strava…!!!

Ili: „rokeri su sve to pomažnjavali od bluzera!!!   Znaš „ono“ od Stonsa(Cepelina,Kleptona,ZZ Top…),pa to su sve Diksonove,Madijeve ili Dzonsonove stvari.Na njima mlate lovu i poćapavali su im sve fazone“

Ali bilo je i ovakvih: „ej! ma koji bre crnci,koji crni bluz!!!  da nije bilo rokera, nikad’ se ne bi ni čulo za njih“

U tom klubiću (zvali smo ga od milja samo,“bluz klub“),jednostavno, osećala se neka dobra atmosfera, tipa: „strangers in the daylight, friends in the night“.

Slični izlivi oduševljenja su bili  i petkom,a bogami i četvrkom.Vučko napravio prvu bluz emisiju na radiju.Ispostavilo se da je i najstarija u Evropi! A ubrzo, Voja i Raša na „dvestadvojci“ izborili se za još jednu  muzičku emisiju,“Sav taj Jazz“ (i Bluz, naravno).

Ali, kada smo kod bendova,već ustaljeno pitanje u to vreme je bilo: otkud.. odjednom toliko bluzera u ovoj zemlji, i to onih koji znaju  i da sviraju?

Na to pitanje, ja nikad nisam imao potpun odgovor, iako sam bio u toj ekipi sviraca,“bluzera-pionira“.

Emisija Art & Blues bi možda mogla da razjasni neku od mnogobrojnih bluzerskih dilema, naročito iz tog ranog perioda  srpskog bluza. U okviru rubrike „portret radionica’, naši gosti, bluz fanovi, ispričaće vam kako je ova muzika uticala na njihovo stvaralaštvo, rad i život.

Jedan od gostiju emisije bio je i Milenko Mihajlović.Slikar,ortodoksni bluzer,čovek u koga smo već kao klinci verovali i nadali se da će jednog dana postati srpski Pikaso.

Ja još ne mogu da zaboravim  njegovu malu gajbu,atelje, usred skadarlijske dzungle, tamo gde Jovanova ulica uranja u ovaj haos, koji je beogradskoj čaršiji,još od davnina, ulivao duh metropole.

U toj sobica (3 x 2,5 x 1,9), spavalo se, spremala se klopa (čak i za pet,šest domaćih(?)mačaka,par domaćih kučića i jednog domaćeg puža golaća).Slikalo se,sviralo, a ponajviše, rabljena je stara Toska (za one mladje i neupućene- gramofon domaće proizvodnje).

Za klinca svirača, koji se loži da jednog dana skapira šta to rade majstori bluzeri,ovaj sobičak je bio pravi šok. Zidovi zatrpani policama ploča, pored i ispod kreveta pune kutije ploča, na stafelaju ploče, u kuhinji,verovatno i u kupatilu? Ploče,ploče i ploče!

Autor: Dejan Jeremić

Originalan članak objavljen je na linku.

Advertisements
Ovaj unos je objavljen pod O Bluzu. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s