Predstavljamo vam nekoliko slow bluz pesama koje su obeležile istoriju bluza, kako virtuoznošću majstora koji ih izvode tako i količinom emocije koju izazivaju.
Uživajte! Nastavite sa čitanjem
Zona B – Story Pre 20 godina, na tadašnji veliki praznik Dan Republike, zaljubljenici u blues i entuzijasti bas-gitarista Zdenko Kolar i bubnjar Dušan Ristić-Rista, osnovali su grupu sa željom da pre svega sviraju muziku za svoju dušu i prijatelje-istomišljenike. Nazvali su je Zona B (ovo B može da znači blues ili Beograd). Nastavite sa čitanjem
Pokušavam da se prisetim vremena ranih osamdesetih,kada je nastajala beogradska bluz scena i kada se pojaviše prvi srpski bluz bendovi: Blues Vremeplov, Blues Quintet,Strip Blues Band,Sirova Koža, Bar Blues Band…i još metar grupa koje su u svom nazivu imale odrednicu BLUES.
Tih godina,Beograd je dobio i svoj prvi bluz klub, legendarni „Club 505“ na Mašincu,gde se svakog ponedeljka čekalo u pozamašnom redu za upad,i to već od sedam. Ako biste došli nesto kasnije,osmehivali bi vam se tapkaroši,obično sa čačkalicom u zubima a i sa nekom cenom karte za koju biste bili kraći bar za par piva te večeri.
Ali taj ponedeljak se nije propuštao. I ako ste već morali da otputujete negde van grada, u neku obaveznu posetu rodjacima,ortaci su vas obavezno izveštavali šta se sve slušalo te večeri, i šta ste sve propustili.
Komentari su bili u stilu: auuu!!!! ej,čoveče!!! Pejak pustio nekog Hukera iz pedesetih,strava…!!!
Ili: „rokeri su sve to pomažnjavali od bluzera!!! Znaš „ono“ od Stonsa(Cepelina,Kleptona,ZZ Top…),pa to su sve Diksonove,Madijeve ili Dzonsonove stvari.Na njima mlate lovu i poćapavali su im sve fazone“
Ali bilo je i ovakvih: „ej! ma koji bre crnci,koji crni bluz!!! da nije bilo rokera, nikad’ se ne bi ni čulo za njih“
U tom klubiću (zvali smo ga od milja samo,“bluz klub“),jednostavno, osećala se neka dobra atmosfera, tipa: „strangers in the daylight, friends in the night“.
Slični izlivi oduševljenja su bili i petkom,a bogami i četvrkom.Vučko napravio prvu bluz emisiju na radiju.Ispostavilo se da je i najstarija u Evropi! A ubrzo, Voja i Raša na „dvestadvojci“ izborili se za još jednu muzičku emisiju,“Sav taj Jazz“ (i Bluz, naravno).
Ali, kada smo kod bendova,već ustaljeno pitanje u to vreme je bilo: otkud.. odjednom toliko bluzera u ovoj zemlji, i to onih koji znaju i da sviraju?
Na to pitanje, ja nikad nisam imao potpun odgovor, iako sam bio u toj ekipi sviraca,“bluzera-pionira“.
Emisija Art & Blues bi možda mogla da razjasni neku od mnogobrojnih bluzerskih dilema, naročito iz tog ranog perioda srpskog bluza. U okviru rubrike „portret radionica’, naši gosti, bluz fanovi, ispričaće vam kako je ova muzika uticala na njihovo stvaralaštvo, rad i život.
Jedan od gostiju emisije bio je i Milenko Mihajlović.Slikar,ortodoksni bluzer,čovek u koga smo već kao klinci verovali i nadali se da će jednog dana postati srpski Pikaso.
Ja još ne mogu da zaboravim njegovu malu gajbu,atelje, usred skadarlijske dzungle, tamo gde Jovanova ulica uranja u ovaj haos, koji je beogradskoj čaršiji,još od davnina, ulivao duh metropole.
U toj sobica (3 x 2,5 x 1,9), spavalo se, spremala se klopa (čak i za pet,šest domaćih(?)mačaka,par domaćih kučića i jednog domaćeg puža golaća).Slikalo se,sviralo, a ponajviše, rabljena je stara Toska (za one mladje i neupućene- gramofon domaće proizvodnje).
Za klinca svirača, koji se loži da jednog dana skapira šta to rade majstori bluzeri,ovaj sobičak je bio pravi šok. Zidovi zatrpani policama ploča, pored i ispod kreveta pune kutije ploča, na stafelaju ploče, u kuhinji,verovatno i u kupatilu? Ploče,ploče i ploče!
Autor: Dejan Jeremić
Originalan članak objavljen je na linku.
Deseti „Bluz stok festival“ održan je od 19. do 21. oktobra u Domu omladine Beograd, a bio je posvećen obeležavanju 30 godina beogradske bluz scene. Bluz je bio prisutan u Beogradu i pre 1981, ali ta godina je bila veoma značajna za budući razvoj domaće bluz scene, s ozbirom da je tada otvoren bluz klub na „Mašincu“ kao prvo mesto okupljanja ljubitelja bluza, a pojavio se i prvi bluz bend – „Bluz kvintet“, dok je emisija „Bluz sat“ Studija B već postala kultna. Tim povodom veći deo programa predstojećeg festivala bio je posvećen bluz veteranima, a biće objavljen i dvostruki disk sa arhivskim materijalima iz svih perioda postojanja bluza u Beogradu. U dve festivalske večeri nastupili su „Blues Trio“, „Raw Hide“, „Point Blank“, „Di Luna Blues Band“, „Blue Family“, a iz novije generacije Nenad Zlatanović (član benda „Texas Flood“). Kao specijalni gosti, bili su najpoznatiji bluz band iz Nemačke – „Blues Company“, koji predvodi gitarista, pevač i kompozitor srpskog porekla, Todor Todorović, kao i jedan od najvećih bluz pevača današnjice Teri Evans sa svojim bandom. Predstavljena je i izložba „Sir Mick & Rock Icons“ autora Branislava Briana Rašića, koja je trajala do 23. oktobra. Dom omladine Beograda, u kome je održan prvi bluz festival u Beogradu 1988. godine, izrazio je želju da bude domaćin ovogodišnjeg „Bluz stoka“. Od prvog „Voxstocka“ 2002. do ovogodišnjeg „Bluz stok festivala“, publika je uživala u koncertima predstavnika bluz scena Italije, Slovenije, Austrije, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Grčke, Španije, Francuske, Nemačke, Holandije, Danske, Švedske, Velike Britanije, Rusije i nekolicine izvođača iz SAD.
Izvor: http://www.nadlanu.com
Prvi opisi bluza mogu se pronaći tek u tekstovima putopisaca, koji su na putovanjima američkim jugom opisivali pesme Afroamerikanaca, koji su uz tu ritmičku muziku sebi olakšavali rad na plantažama.
Među prvim objavljenim bluz kompozicijama s fiksiranim tekstom i potpisom autora smatra se delo Memfis bluz (engl. Memphis Blues), od Vilijama Hendija (engl. William Christopher Handy), kojeg su nazivali i „ocem bluza“ iz 1912. godine. Sledeće godine je ponovno objavljena, u novoj verziji, i s novim tekstom bliža tradicionalnom obliku bluza u formi od 12 taktova. Prava na tu pesmu je prodao za 100 dolara, a iste godine objavljuje Sent Luis Bluz (engl. St. Louis Blues), i zatim (engl. Hesitation Blues ). Nakon što je objavio (engl. Beale Street Blues), (1916.) g. seli se u Njujork gde se nadao da će imati bolje uslove za rad i u kojem je otvorio sopstvenu izdavačku kuću Hendi rikord kompani (engl. Handy Record Company). Godine 1926. objavio je bluz antologiju (engl. Blues: An Anthology: Complete Words and Music of 53 Great Songs), verovatno prvi pokušaj ukupnog dokumentovanja bluza.
Bluz je preko Handijevih dela stigao i do Evrope i to zahvaljujući američkim vojnim orkestrima, koji su pratili američke vojnike za vreme prvih meseci Prvog svjetskog rata. Tako je u Evropi počeo da se razvija stilizovani bluz, a među prvima su ga prihvatili francuski kompozitori Darijus Milhad (fr. Darius Milhaud) i Moris Ravel (fr. Maurice Ravel).
Godine 1920. izdata je ploča sa Mami Smit (engl. Mamie Smith), koja je prvi gramofonski snimak crnog izvođača bluza. Prve pesme su postigle relativan uspeh pa su snimljene i druge dve (engl. Crazy Blues) i (engl. It’s Right Here For You), (engl. If You Don’t Get It), (engl. Tain’t No Fault of Mine), koje su postigle opšti uspeh i s time započinje era „klasičnog bluza“, karakteristična po pevačima bluza koje prate džez muzičari poput Kinga Olivera, Luisa Armstronga, Sidneyja Becheta, Charliea Greena.
Urbani velegradski bluz razvija se u crnačkim zajednicama posle Drugog svetskog rata kao manje više samostalna bluz umetnost, koja u početku nije imala nikakve veze s džezom ili zabavnom muzikom i da bi umjesto „Race Records“ s vremenom postala „Rhythm and Blues“ (RnB) i podloga za novi muzički žanr 1950ih „Rock and roll“ (rock ‘n’ roll).
Izvor: Wikipedia
bluesplay 